Naslovna › Mala matura › Biologija
Biljke, gljive i lišajevi
Biologija za malu maturu
Jedinica 2: Raznovrsnost živog sveta
Podsetnik
Grupe biljaka: alge, mahovine, paprati, golosemenice i skrivenosemenice. Razlikujemo ih po tri pitanja:
- Da li biljka ima provodne sudove, cevčice kroz koje putuju voda i hranljive materije?
- Da li se razmnožava semenom ili samo sporama?
- Da li je seme zatvoreno u plod?
Skrivenosemenice se dele na jednosupnice i dvosupnice. Jednosupnice imaju paralelnu nervaturu lista, žiličast koren i delove cveta po tri ili šest, a dvosupnice mrežastu nervaturu, osovinski koren i delove cveta najčešće po četiri ili pet.
Gljive su posebno carstvo. Telo većine gljiva čini splet tankih, razgranatih niti, a većina se razmnožava sporama. Kvasci su jednoćelijske gljive. Pečurka je samo deo gljive koji raste iznad podloge.
Lišaj je zajednica gljive i alge u kojoj obe imaju korist.
Probaj zadatak
Zadatak 1
Paprati se razmnožavaju sporama i nemaju seme.
- Tačno
- Netačno
Prikaži rešenje
Tačan odgovor: Tačno
Tačno. Paprati obrazuju spore, najčešće na donjoj strani listova. Seme imaju tek golosemenice i skrivenosemenice.
Zadatak 2
Marko je u bašti posmatrao biljku. Listovi su joj izduženi, sa paralelnom nervaturom, koren je žiličast, a delova cveta ima po tri ili po šest.
Koja od navedenih biljaka ima ove osobine?
- lala
- pasulj
- suncokret
- paradajz
Prikaži rešenje
Tačan odgovor: A. lala
Paralelna nervatura, žiličast koren i delovi cveta po tri ili po šest svojstveni su jednosupnicama, a lala je jednosupnica. Pasulj, suncokret i paradajz su dvosupnice: imaju mrežastu nervaturu, osovinski koren i delove cveta najčešće po četiri ili pet.