DNK, geni i hromozomi

Podsetnik

DNK je molekul u kome je zapisano uputstvo za građu i rad organizma.

Hromozom sadrži dugačak, gusto upakovan molekul DNK; hromozomi se pod mikroskopom jasno vide kada se ćelija deli.

Gen nosi uputstvo za jednu naslednu osobinu, na primer za boju cveta.

Broj hromozoma je stalan za svaku vrstu:

• telesne ćelije imaju hromozome u parovima: jedan hromozom iz para potiče od majke, a drugi od oca,
• polne ćelije (gameti) imaju po jedan hromozom iz svakog para, pa ih imaju upola manje,
• zigot nastaje spajanjem dve polne ćelije, pa ponovo ima onoliko hromozoma koliko telesne ćelije.

Primer: telesna ćelija graška ima 14 hromozoma (7 parova), polna ćelija graška 7, a zigot graška 7 + 7 = 14.

Polni hromozomi X i Y određuju pol.

Potomak dobija polovinu gena od majke, a polovinu od oca, pa liči na oba roditelja, ali nije isti ni kao jedan od njih.