Naslovna › Mala matura › Fizika
Oscilacije, talasi i zvuk
Fizika za malu maturu
Jedinica 8: Snaga struje, magnetizam i talasi
Podsetnik
Oscilovanje je kretanje tela tamo-amo oko ravnotežnog položaja.
- Amplituda je najveće udaljenje tela od ravnotežnog položaja.
- Period T je vreme jedne pune oscilacije, u sekundama (s).
- Frekvencija f je broj punih oscilacija u jednoj sekundi, u hercima (Hz): f = 1/T.
Primer: kada je period 0,2 s, frekvencija je f = 1 : 0,2 s = 5 Hz, odnosno 5 oscilacija u sekundi.
Pri oscilovanju klatna potencijalna energija prelazi u kinetičku i obrnuto.
Talas prenosi energiju, a čestice sredine samo osciluju oko svojih mesta.
- Kod transverzalnog talasa čestice osciluju upravno na pravac prostiranja talasa.
- Kod longitudinalnog talasa čestice osciluju u pravcu prostiranja talasa.
Talasna dužina λ je rastojanje između dva susedna brega talasa. Brzina talasa je v = λ · f.
Zvuk je mehanički talas; u vazduhu se prostire brzinom oko 340 m/s. Čovek čuje zvuk frekvencija od oko 20 Hz do 20.000 Hz.
Probaj zadatak
Zadatak 1
Membrana zvučnika za 2 s napravi 400 punih oscilacija. Kolika je frekvencija oscilovanja membrane? Upiši samo broj (u Hz).
Upiši broj (u Hz)
Prikaži rešenje
Tačan odgovor: 200
Frekvencija je broj punih oscilacija u jednoj sekundi: f = 400 : 2 s = 200 Hz. Period je obrnuto, T = 2 s : 400 = 0,005 s. Česta greška je da se broj oscilacija pomnoži vremenom (800) ili da se umesto frekvencije izračuna period.
Zadatak 2
Koja tvrdnja o zvučnom talasu u vazduhu je tačna?
- To je longitudinalni talas: čestice vazduha osciluju u pravcu prostiranja talasa.
- To je transverzalni talas: čestice vazduha osciluju upravno na pravac prostiranja talasa.
- To je longitudinalni talas: čestice vazduha osciluju upravno na pravac prostiranja talasa.
- To je transverzalni talas: čestice vazduha putuju zajedno sa talasom od izvora do uha.
Prikaži rešenje
Tačan odgovor: A. To je longitudinalni talas: čestice vazduha osciluju u pravcu prostiranja talasa.
Zvuk u vazduhu je longitudinalni talas: čestice vazduha osciluju napred-nazad u pravcu u kom se talas prostire, pa nastaju zgušnjenja i razređenja. Kod transverzalnog talasa, na primer na užetu, čestice osciluju upravno na pravac prostiranja. Ni kod jednog mehaničkog talasa čestice sredine ne putuju od izvora do prijemnika, već samo osciluju oko ravnotežnog položaja, a talas prenosi energiju.