Podela glasova i slog

Podsetnik

Glasove delimo na tri grupe:

• samoglasnici: a, e, i, o, u; sami grade slog;
• sonanti (ima ih osam) izgovaraju se zvonko, skoro bez šuma; među njima su v, l, lj, m i r;
• šumni suglasnici izgovaraju se sa jačim šumom (na primer b, p, s, ž, k).

Zvučni suglasnici izgovaraju se uz treperenje glasnih žica, a bezvučni bez njega. Zvučni i bezvučni parnjak izgovaraju se na istom mestu i razlikuju se samo po zvučnosti: b — p, z — s.

Po mestu tvorbe suglasnici su:

• usneni — izgovaraju se usnama (p, m); u njih spadaju i usneno-zubni f i v, kod kojih donja usna dodiruje gornje zube;
• zubni — jezik dodiruje gornje zube (s, z);
• prednjonepčani — jezik se primiče prednjem delu nepca (š, lj);
• zadnjonepčani — izgovaraju se zadnjim delom nepca (k, g, h).

Broj slogova jednak je broju samoglasnika i slogotvornih r. Glas r je slogotvorno kada stoji između dva suglasnika ili na početku reči ispred suglasnika.

Primer: u reči „čvrsto” je samo jedan samoglasnik (o), ali je r između v i s slogotvorno, pa reč ima dva sloga: čvr-sto. U reči „brod” r stoji ispred samoglasnika, pa reč ima jedan slog.