Kako izabrati izborni predmet za malu maturu

Treći test na završnom ispitu biraš sam/a. Možeš da izabereš jedan od pet predmeta: biologiju, geografiju, istoriju, fiziku ili hemiju. Test nosi najviše 12 bodova za upis, što je skoro trećina bodova sa završnog ispita. Zato vredi da izbor napraviš promišljeno, a ne zato što je tako izabrao najbolji drug ili drugarica.

Kada i kako se bira

Za tvoju generaciju tačni rokovi još nisu objavljeni. Prošle godine je to izgledalo ovako:

• izbor je bio od 1. do 30. decembra,
• birao se elektronski, preko portala Moja srednja škola, ili na papiru u školi,
• u januaru je postojao rok da proveriš i promeniš izbor,
• posle probnog ispita, početkom aprila, izbor se mogao promeniti još jednom, a posle toga je bio konačan.

Očekuje se da i ove godine izbor bude u decembru. Prati obaveštenja u školi i pitaj razrednog starešinu ako nešto nije jasno. Sve važne datume za ovu godinu skupili smo u tekstu Mala matura 2027: datumi.

Koliko vredi izborni test

Na testu možeš osvojiti najviše 20 poena. Poeni se množe sa 0,6, pa test nosi najviše 12 bodova. Test traje 120 minuta, kao i srpski i matematika. Poslednjih godina imao je 20 zadataka.

Gradivo koje se proverava je opisano u standardima postignuća za kraj osnovnog obrazovanja i u zbirkama koje objavljuje ZVKOV. To znači da test ne pokriva samo osmi razred, nego gradivo predmeta iz svih razreda u kojima si ga učio/la.

Pet pitanja koja treba da postaviš sebi

1. Iz kog predmeta znaš najviše, a ne samo imaš najbolju ocenu?

Ocena je dobar početak, ali nije sve. Nekad je petica iz istorije rezultat dobrog usmenog odgovaranja, a test traži da se snađeš u pitanjima koja ne liče na ona sa časa. Uzmi test iz prethodnih godina za svaki predmet koji razmatraš i probaj da uradiš nekoliko zadataka. Već posle pola sata videćeš razliku.

2. Koliko gradiva imaš da nadoknadiš?

Svaki predmet pokriva gradivo više razreda. Ako se dobro sećaš geografije iz petog i šestog razreda, a hemiju učiš tek od sedmog, to su različite količine posla. S druge strane, predmet koji si učio/la kraće može da ima manje gradiva za ponavljanje. Napravi grub spisak velikih celina za svaki predmet i proceni koliko ti je od toga jasno.

3. Kako učiš najlakše?

• Fizika i hemija traže računanje, formule i razumevanje pojava. Ako ti matematika ide, deo veština ćeš koristiti i ovde.
• Biologija i geografija traže dosta pojmova i povezivanja, uz čitanje grafikona, tabela i karata.
• Istorija traži hronologiju, uzroke i posledice, i snalaženje u izvorima i vremenskim lentama.

Nijedan predmet nije „lak” sam po sebi. Lak je onaj koji ti odgovara.

4. Šta ti je potrebno za školu koju želiš?

Za upis u većinu škola nije važno koji si izborni predmet polagao/la, nego koliko bodova si osvojio/la. Ipak, ako se spremaš za smer koji je blizak nekom predmetu (na primer prirodno-matematički smer ili medicinsku školu), priprema za biologiju, hemiju ili fiziku ti može koristiti i posle osnovne škole. Ako nisi siguran/na, pitaj u školi koja te zanima ili pogledaj pravila u Konkursu za upis.

5. Šta pokazuje probni ispit?

Na probnom ispitu u martu radiš izborni test u stvarnim uslovima. Ako rezultat jako odstupa od očekivanog, to je znak da razmisliš još jednom. Prošle godine je posle probnog postojao poslednji rok za promenu, pa probni ispit ima i tu ulogu.

Šta se zna o rezultatima iz prošlih godina

Ministarstvo prosvete objavljuje prosečne rezultate po predmetima. U junu 2026. proseci na izbornim testovima (u poenima od 20) bili su:

Ove brojke treba čitati pažljivo. Prosek zavisi i od toga ko bira predmet: kada neki predmet bira manji broj učenika, i to oni koji se u njemu osećaju sigurno, prosek može biti visok iako test nije lakši za svakoga. Proseci se menjaju i iz godine u godinu: u 2025. su redosledi među predmetima bili drugačiji. Prema izveštajima medija, u 2026. najviše učenika je izabralo geografiju, a zatim biologiju.

Zaključak: prosek drugih ne govori koliko ćeš ti uraditi. Važno je koliko ti znaš iz tog predmeta.

Plan za odluku, korak po korak

1. Do kraja novembra suzi izbor na dva predmeta.
2. Za oba predmeta preuzmi test iz prethodne godine sa sajta ZVKOV-a i uradi ga kod kuće, sa merenjem vremena. Ako nemaš vremena za ceo test, uradi bar pola.
3. Pregledaj odgovore pomoću ključa koji je objavljen uz test. Zapiši koliko si poena dobio/la i koje oblasti su ti bile teške.
4. Razgovaraj sa nastavnikom tog predmeta. Nastavnik zna kako radiš na kontrolnim zadacima i može da ti kaže na šta da obratiš pažnju.
5. Izaberi u decembru, u roku koji objavi škola.
6. Posle probnog ispita u martu još jednom proveri da li je izbor dobar.

Česte zamke

• Biranje po drugu ili drugarici. Oni možda imaju sasvim drugačije znanje od tvog.
• Biranje po „najlakšem” predmetu sa interneta. Kao što smo videli, proseci se menjaju i ne govore o tebi.
• Odlaganje do poslednjeg dana. Ako biraš u žurbi, lako je da izabereš po osećaju, a ne po onome što zaista znaš.
• Menjanje izbora bez razloga. Promena posle probnog ima smisla ako je rezultat jasno pokazao problem, a ne zbog jednog lošeg dana.

Posle izbora

Kada izabereš predmet, uključi ga u nedeljni plan učenja od početka, a ne tek na proleće. Izborni predmet je test na kom mnogi učenici osvoje više poena nego na srpskom ili matematici, ali samo ako ga ne ostave za kraj. Raspored po mesecima pronaći ćeš u tekstu Plan učenja za malu maturu.