Naslovna › Mala matura › Srpski jezik
Epska dela: pojmovi i vrste
Srpski jezik za malu maturu
Jedinica 13: Epika, drama i stara književnost
Podsetnik
Kompozicija epskog dela:
- uvod: upoznajemo likove, mesto i vreme radnje;
- zaplet: nastaje sukob;
- kulminacija: sukob i napetost su na vrhuncu;
- rasplet: sukob se rešava.
Fabula je redosled događaja onako kako su se zaista odigrali, a siže raspored kojim ih pisac iznosi u delu.
Pripovedač u prvom licu govori i o sebi (ja, mi), a u trećem licu priča o drugima (on, ona, oni).
Tema je ono o čemu delo govori, motiv manja celina koja nosi deo značenja (predmet, slika, postupak), a ideja poruka dela.
Karakterizacija: osobine lika upoznajemo po izgledu, govoru, postupcima i mislima.
Epske vrste u prozi:
- pripovetka, novela, roman;
- legenda (o svecima i čudima), predanje (narodna priča koja se kazuje kao istinita);
- putopis, autobiografija, dnevnik, memoari (sećanja na događaje i ljude koje je pisac upoznao), pismo, žitije.
Probaj zadatak
Zadatak 1
U kom delu kompozicije epskog dela se radnja najviše zaoštrava, pre nego što počne da se rešava?
- uvod
- zaplet
- kulminacija
- rasplet
Prikaži rešenje
Tačan odgovor: C. kulminacija
Uvod predstavlja likove i mesto radnje, u zapletu počinje sukob, u kulminaciji napetost dostiže vrhunac, a u raspletu se sukob rešava. Zato je tačan odgovor kulminacija.
Zadatak 2
Te večeri sam dugo sedela kraj prozora i brojala zvezde, a baka je u kuhinji pevušila.
Pripovedač u ovom odlomku pripoveda u prvom licu.
- Tačno
- Netačno
Prikaži rešenje
Tačan odgovor: Tačno
Pripovedač govori o sebi: u delu „sam dugo sedela kraj prozora i brojala” pomoćni glagol „sam” pokazuje prvo lice. Kod pripovedanja u trećem licu pripovedač je izvan događaja i govori o drugima („ona je sedela”).