Koliko bodova treba za gimnaziju?

„Koliko bodova treba za gimnaziju?” je verovatno najčešće pitanje koje roditelji osmaka postavljaju. Iskren odgovor je: zavisi od gimnazije, od smera i od godine. Ne postoji jedan broj koji važi za sve škole, i svako ko ga navodi kao činjenicu za 2027. godinu nagađa. U ovom tekstu objašnjavamo od čega granica zavisi, gde da pronađete zvanične podatke za školu koja Vas zanima i kako da te podatke pametno iskoristite.

Dve različite stvari: prag i granica za upis

Kada se priča o „bodovima za gimnaziju”, često se mešaju dva pojma.

Minimalni prag je broj bodova ispod kojeg učenik uopšte ne može da se upiše u određenu vrstu škole, bez obzira na to koliko mesta je slobodno. Za upis 2026. godine prag za gimnazije i četvorogodišnje stručne škole bio je 50 bodova.

Tokom 2026. godine javno se razgovaralo o podizanju tog praga za gimnazije i četvorogodišnje stručne škole. Ministar prosvete je 2. septembra 2026. izjavio da se od podizanja praga ove školske godine odustaje. Šta tačno važi za upis u junu 2027. biće napisano u Konkursu za upis, koji se objavljuje na proleće. Dok Konkurs ne izađe, oprezno sa tekstovima koji tvrde nešto drugo.

Granica za upis u konkretnu školu je nešto sasvim drugo: to je broj bodova sa kojim je upisan poslednji učenik na određeni smer. Ta granica nastaje tek kada se svi učenici rasporede, i zavisi od toga koliko je učenika tu školu stavilo na listu želja i sa koliko bodova. Zato se menja iz godine u godinu.

Od čega zavisi granica za upis

• Od konkretne gimnazije. Tražene gimnazije u velikim gradovima popunjavaju se učenicima sa mnogo bodova, dok u manjim mestima granica može biti blizu minimalnog praga.
• Od smera. U istoj gimnaziji opšti, društveno-jezički, prirodno-matematički smer i specijalizovana odeljenja imaju različite granice. Neka specijalizovana odeljenja imaju i prijemni ispit.
• Od broja mesta. Kada škola upisuje manje odeljenja nego prethodne godine, granica obično raste.
• Od generacije. Ako je test u nekoj godini bio lakši ili teži, svi učenici imaju više ili manje bodova, pa se pomeraju i granice.
• Od izbora drugih učenika. Kada mnogo učenika iz iste generacije poželi istu školu, granica raste, i obrnuto.

Zbog svega ovoga granica iz prošle godine nije garancija za ovu, ali jeste najbolji orijentir koji postoji.

Gde da pronađete zvanične podatke

Za podatke o konkretnoj školi oslonite se na zvanične izvore, a ne na prepričane brojke sa foruma:

1. Portal Moja srednja škola (mojasrednjaskola.gov.rs). Na zvaničnom portalu za upis mogu se pretraživati škole i obrazovni profili, sa podacima o upisu iz prethodnih godina, uključujući bodove sa kojima su učenici upisivani.
2. Konkurs za upis učenika u srednje škole, koji objavljuje Ministarstvo prosvete (prosveta.gov.rs). U njemu su škole, profili, broj mesta i pravila za tu godinu.
3. Sama škola. Mnoge škole na svojim sajtovima objavljuju podatke o prethodnim upisima, a na danima otvorenih vrata možete pitati i za uslove u specijalizovanim odeljenjima.

Kada gledate podatke, pogledajte bar dve ili tri prethodne godine, ne samo poslednju. Tako vidite da li granica za taj smer skače ili je stabilna.

Kako da realno planirate

1. Izračunajte realan raspon bodova

Bodovi za upis se sastoje od uspeha u školi (najviše 60) i završnog ispita (najviše 40), uz eventualne bodove za takmičenja. Kako se računa svaki deo, uz primer, objasnili smo u tekstu Kako se računaju bodovi za upis.

Uspeh iz 6. i 7. razreda već znate. Za osmi razred procenite realan prosek. Za završni ispit uzmite procenu po testu: najbolje rezultat probnog ispita u martu, ili rezultate rešavanja testova iz prethodnih godina kod kuće, uz merenje vremena. Ne računajte samo „najbolji slučaj”, nego raspon: šta ako testovi prođu odlično, a šta ako prođu prosečno.

2. Uporedite raspon sa granicama prethodnih godina

Ako je Vaš realan raspon iznad granice željene škole iz prethodnih godina, to je dobar znak, ali ne i garancija. Ako je blizu granice, škola je ostvariva, ali neizvesna. Ako je dosta ispod, to ne znači da dete treba da odustane od cilja, ali znači da lista želja mora da ima i sigurnije opcije.

3. Složite listu želja sa više nivoa

Lista želja se popunjava posle ispita, kada su bodovi poznati. Ipak, korisno je o njoj razmišljati ranije. Dobra lista ima:

• škole koje su cilj, čak i ako su na granici,
• škole u kojima je dete sa svojim bodovima prethodnih godina sigurno moglo da se upiše,
• bar nekoliko opcija koje su dovoljno sigurne da dete ne ostane neraspoređeno u prvom krugu.

Tačna pravila popunjavanja liste želja i broj škola koji se može upisati biće u Konkursu za 2027. godinu.

Gde se bodovi najlakše dobijaju

Iz perspektive pripreme, najviše prostora obično ima na završnom ispitu, jer je do juna ostalo nekoliko meseci, dok su dva od tri proseka već zaključena.

• Srpski i matematika nose po 14 bodova. Svaki poen na testu vredi 0,7 bodova.
• Izborni predmet nosi 12 bodova, a poen vredi 0,6 bodova. Prosek na izbornom predmetu je u junu 2026. bio viši nego na srpskom i matematici (14,74 poena od 20, prema podacima Ministarstva prosvete), pa mnogi učenici na njemu prođu bolje nego na srpskom i matematici, ali prosek zavisi i od toga ko bira predmet.
• Srpski jezik je u junu 2026. imao najniži prosek od tri testa (10,68 poena od 20). Ako dete ima rezervu tu, svaki dodatni poen je dragocen.

Ovi proseci su podaci za celu generaciju i ne govore ništa o tome kako će proći Vaše dete. Govore samo gde je mnogo učenika gubilo poene.

Šta ne raditi

• Ne verujte tabelama „bodovi za upis 2027” koje se pojavljuju pre Konkursa i pre ispita. Takvi podaci ne postoje dok se učenici ne rasporede.
• Ne gradite plan na jednom broju. Granica za smer koji Vas zanima može da se pomeri za nekoliko bodova u bilo kom smeru.
• Ne pretvarajte bodove u temu svakog razgovora. Dete koje stalno sluša o bodovima retko uči bolje. Više o tome u tekstu Kako pomoći detetu da uči bez stresa.

Ukratko

Za upis 2026. minimalni uslov za gimnazije bio je 50 bodova, a šta važi za 2027. znaćemo iz Konkursa. Granica za upis u konkretnu gimnaziju zavisi od škole, smera i godine. Najbolji orijentir su zvanični podaci o upisu iz prethodnih godina na portalu Moja srednja škola. Izračunajte realan raspon bodova svog deteta, uporedite ga sa granicama iz bar dve prethodne godine i složite listu želja sa nekoliko nivoa sigurnosti.