Kako se računaju bodovi za upis u srednju školu

Za upis u gimnaziju ili četvorogodišnju stručnu školu dete se rangira prema broju bodova. Bodovi dolaze iz tri izvora: iz uspeha u školi, iz završnog ispita i, za manji broj učenika, iz nagrada na takmičenjima. U ovom tekstu objašnjavamo svaki deo, dajemo formulu i jedan primer koji možete da preračunate sa svojim brojevima.

Pravila su iz Pravilnika o upisu učenika u srednju školu („Službeni glasnik RS”, br. 23/2023, sa izmenama). Za upis 2027. nije objavljen novi tekst, pa važe ova pravila dok Ministarstvo ne objavi drugačije.

Ukupno: do 100 bodova, plus takmičenja

1. Uspeh u školi: najviše 60 bodova

Uzima se opšti uspeh (prosek svih ocena) na kraju 6, 7. i 8. razreda. Svaki prosek se zaokruži na dve decimale, tri proseka se saberu i zbir se pomnoži sa 4.

• Najbolji mogući rezultat: (5,00 + 5,00 + 5,00) × 4 = 60 bodova.
• Svi razredi vrede isto: šesti razred nema manju težinu od osmog.

Ovo je deo na koji se najviše može uticati tokom cele godine, a ne samo u junu. Razlika od jedne desetine u proseku jednog razreda vredi 0,4 boda. Zvuči malo, ali na listama za tražene škole često odlučuju upravo decimale.

Pošto su šesti i sedmi razred već završeni, u osmom razredu se može uticati samo na treći prosek. Ako je cilj škola za koju treba mnogo bodova, korisno je pogledati koje ocene u osmom razredu mogu realno da se poprave do kraja godine.

2. Završni ispit: najviše 40 bodova

Na svakom od tri testa učenik može da osvoji najviše 20 poena. Ti poeni se množe koeficijentom:

Na internetu se još uvek mogu naći stariji tekstovi u kojima piše da treći test nosi 14 bodova, a srpski i matematika po 13. To je pravilo koje više ne važi. Od generacije koja je polagala 2024. godine treći test je izborni predmet i nosi najviše 12 bodova.

Važno: poeni koje dete vidi na testu (od 20) i bodovi za upis (od 14 ili 12) nisu isto. Kada čitate prosečne rezultate u medijima, obično su izraženi u poenima od 20. Na primer, prosek iz matematike u junu 2026. bio je 12,86 poena od 20 (Ministarstvo prosvete), što je oko 9 bodova za upis.

3. Takmičenja: dodatni bodovi

Učenici koji su u osmom razredu osvojili nagradu na takmičenju sa Kalendara takmičenja i smotri Ministarstva prosvete dobijaju dodatne bodove. Koliko bodova nosi koja nagrada i kako se računa više nagrada propisuje Pravilnik o upisu.

Tekstovi na internetu ovde često navode različite vrednosti, pa im ne verujte bez provere. Ako Vaše dete ima nagradu, tačan broj bodova potvrđuje škola, prema važećem tekstu pravilnika.

Formula

UKUPNO = 4 × (P6 + P7 + P8)
       + 0,7 × S + 0,7 × M + 0,6 × I
       + T

• P6, P7, P8: opšti uspeh na kraju 6, 7. i 8. razreda, zaokružen na dve decimale,
• S, M, I: poeni na testu iz srpskog, matematike i izbornog predmeta (od 0 do 20),
• T: bodovi za takmičenja.

Primer korak po korak

Uzmimo izmišljenog učenika, samo da bismo pokazali račun.

Uspeh u školi:

• prosek u 6. razredu 4,50, u 7. razredu 4,47, u 8. razredu 5,00,
• zbir: 4,50 + 4,47 + 5,00 = 13,97,
• bodovi: 13,97 × 4 = 55,88.

Završni ispit:

• srpski 15 poena: 15 × 0,7 = 10,50,
• matematika 17,5 poena: 17,5 × 0,7 = 12,25,
• izborni predmet (geografija) 16 poena: 16 × 0,6 = 9,60,
• ukupno: 10,50 + 12,25 + 9,60 = 32,35.

Ukupno bez takmičenja: 55,88 + 32,35 = 88,23 boda.

Iz primera se vidi i nešto korisno: ovaj učenik je izgubio najviše bodova na srpskom. Da je na srpskom imao 18 poena umesto 15, dobio bi 2,1 boda više. To je više nego što bi dobio da mu je prosek u šestom razredu bio 5,00 umesto 4,50 (2 boda).

Šta ako dvoje učenika ima isti broj bodova

Kada dva kandidata za isto mesto imaju jednak broj bodova, prednost se, prema pravilniku, daje ovim redom:

1. učeniku koji je nosilac Diplome „Vuk Karadžić”,
2. učeniku sa više bodova sa takmičenja,
3. učeniku sa više bodova na završnom ispitu.

Gde bodovi najčešće „cure”

• Prosek u osmom razredu. To je jedini prosek na koji se još može uticati.
• Srpski jezik. U junu 2026. prosek na testu iz srpskog bio je 10,68 poena od 20, niži od matematike (12,86) i izbornog predmeta (14,74), prema podacima koje je objavilo Ministarstvo prosvete. Na ovom testu se poeni lako izgube na gramatici i na nepažljivom čitanju zadatka.
• Neodgovoreni zadaci. Prazan zadatak sigurno nosi nula poena. Bolje je napisati pokušaj nego ostaviti prazno.
• Tehničke greške. Odgovor napisan grafitnom olovkom ili prepravljen hemijskom se ne priznaje. Detaljnije o tome u tekstu Najčešće greške na maloj maturi.

Kako da izračunate bodove svog deteta

1. Uzmite svedočanstva za 6. i 7. razred i zapišite opšti uspeh na dve decimale.
2. Za osmi razred procenite realan prosek na kraju godine.
3. Pomnožite zbir tri proseka sa 4.
4. Za završni ispit procenite poene po testu (rezultat probnog ispita je dobar početak) i pomnožite ih sa 0,7, 0,7 i 0,6.
5. Saberite sve.

Tako dobijate realan raspon, a ne jedan broj. To je dobra osnova za razgovor o tome koje škole ima smisla staviti na listu želja. Kako da proverite koliko je bodova bilo potrebno za određenu školu prethodnih godina, objasnili smo u tekstu Koliko bodova treba za gimnaziju.