Najčešće greške na maloj maturi i kako da ih izbegneš

Kada pregledaš svoj probni test ili test iz prethodne godine koji si uradio/la kod kuće, lako je moguće da se iznenadiš: dobar deo izgubljenih poena nije posledica neznanja. Pogrešno pročitano pitanje, zaboravljena jedinica, odgovor ostao grafitnom olovkom, poslednja strana preskočena. Ove greške su dobra vest, jer se mogu sprečiti bez učenja novog gradiva. Treba samo da ih poznaješ i da ih vežbaš pre juna.

Svaki poen na testu iz srpskog ili matematike vredi 0,7 bodova za upis, a na izbornom predmetu 0,6. Dva-tri poena izgubljena na nepažnji mogu da budu razlika između dve škole na listi želja.

1. Greške u čitanju zadatka

Ovo je verovatno najčešći izvor izgubljenih poena, na sva tri testa.

• Preskočena reč „ne”. „Koja od navedenih reči nije glagol?” Učenik vidi glagol i zaokruži ga.
• Pogrešno šta se traži. U matematici se traži obim, a računa se površina. U istoriji se traži vek, a napiše se godina.
• Traži se više odgovora. Zadatak kaže „zaokruži dva tačna odgovora”, a učenik zaokruži jedan.
• Pogrešna jedinica. Traži se u centimetrima, a odgovor je u metrima.

Kako da sprečiš: svako pitanje pročitaj dva puta i podvuci ključne reči: „ne”, „dva”, „najmanje”, „u centimetrima”. Pre nego što upišeš odgovor, pročitaj pitanje još jednom i proveri da li odgovor odgovara baš na to.

2. Tehničke greške pri popunjavanju

Pravila popunjavanja su stroga, i ne zavise od toga da li znaš gradivo.

• Odgovor napisan grafitnom olovkom se ne priznaje. Konačni odgovori se pišu plavom hemijskom olovkom.
• Prepravljen odgovor se ne priznaje. Ako precrtaš i napišeš novi odgovor hemijskom olovkom, zadatak se ne boduje. Zato konačan odgovor upiši tek kada si siguran/na.
• Odgovor na pogrešnom mestu. Odgovor napisan pored zadatka, a ne u predviđeni prostor, može da ne bude bodovan.
• „Piši-briši” olovka nije dozvoljena.

Kako da sprečiš: na kraju svakog testa ostavi 10 do 15 minuta da prepišeš i proveriš konačne odgovore. Na probnom ispitu i kod kuće vežbaj baš ovaj korak. Tačna pravila za tvoju generaciju biće u uputstvu koje dobiješ u školi.

3. Greške sa vremenom

Svaki test traje 120 minuta. Zvuči kao mnogo, ali brzo prođe ako se zaglaviš.

• Zaglavljivanje na jednom zadatku. Učenik potroši 20 minuta na težak zadatak i ne stigne do tri laka na kraju.
• Rešavanje redom po svaku cenu. Lak zadatak može da bude i na kraju testa, posle nekoliko težih.
• Nema vremena za proveru. Učenik završi poslednji zadatak u poslednjem minutu i ne stigne da proveri ništa.

Kako da sprečiš: radi u dva kruga. U prvom krugu reši sve što znaš, a teške zadatke obeleži. U drugom se vrati na obeležene. Kod kuće vežbaj cele testove sa merenjem vremena, da bi znao/la koliko ti treba za prvi krug.

4. Greške u računanju

Najviše ih ima na matematici, ali i na fizici, hemiji i geografiji.

• Znak: minus ispred zagrade, prebacivanje člana preko znaka jednakosti.
• Razlomci: sabiranje brojilaca i imenilaca, zaboravljeno skraćivanje.
• Jedinice: mešanje kvadratnih i kubnih jedinica, pogrešno pretvaranje.
• Prepisivanje: tačno izračunato na pomoćnom papiru, pogrešno prepisano u test.

Digitron na ispitu nije dozvoljen, pa sve računaš ručno. Ako kod kuće vežbaš sa digitronom, na ispitu ćeš biti sporiji/a i grešićeš više.

Kako da sprečiš: vežbaj bez digitrona od prvog dana. Posle jednačine vrati rešenje u početnu jednačinu. Uz svaki međurezultat piši jedinicu. Proceni da li rezultat ima smisla. Više u tekstu Kako se pripremiti za test iz matematike.

5. Prazni zadaci

Prazan zadatak sigurno nosi nula poena. Ako nisi siguran/na u odgovor, napiši ono što misliš da je najverovatnije. Kod zadataka sa ponuđenim odgovorima, isključi one koji sigurno nisu tačni i izaberi između preostalih.

Kod zadataka sa postupkom napiši bar ono što znaš: formulu, skicu, prvi korak. Pre ispita pogledaj ključeve uz testove iz prethodnih godina da vidiš kako se takvi zadaci boduju.

6. Greške u pripremi

Neke greške nastaju mnogo pre ispita.

• Srpski ostavljen za kraj. Mnogi učenici misle da srpski znaju. U junu 2026. baš je srpski imao najniži prosek od tri testa: 10,68 poena od 20, prema podacima Ministarstva prosvete. Više u tekstu Kako se pripremiti za test iz srpskog.
• Izborni predmet ostavljen za april. Gradivo izbornog predmeta je iz više razreda i ne može se proći za dve nedelje.
• Samo čitanje, bez rešavanja. Čitanje lekcija daje osećaj da znaš. Tek rešavanje zadataka pokazuje da li zaista znaš.
• Svi testovi iz prethodnih godina urađeni u decembru. U maju nema više svežih testova za probu.
• Učenje do ponoći pred ispit. Umoran mozak čita pitanja lošije i greši u računu.

7. Greške na dan ispita

• Zaboravljen pribor, posebno šestar i trougao za matematiku.
• Telefon u džepu. Telefoni, pametni satovi i slični uređaji nisu dozvoljeni. Proveri pravila i ne rizikuj.
• Dolazak u poslednjem trenutku. Žurba i stres na ulazu ne pomažu u prvih pola sata testa.
• Analiziranje sa drugarima posle testa. Prepričavanje „šta si dobio/la u petom zadatku” posle prvog dana samo pojačava tremu za sledeći dan.

Šta da poneseš i kako da organizuješ sva tri dana, opisali smo u tekstu Dan ispita: šta poneti i kako se organizovati.

Sveska grešaka: najbolji lek

Najbolji način da prestaneš da ponavljaš iste greške je da ih zapisuješ. Uzmi svesku i, posle svakog testa ili većeg broja zadataka, za svaku grešku zapiši:

1. kratak opis zadatka,
2. šta si napisao/la,
3. šta je tačno,
4. zašto si pogrešio/la (nisam znao/la, nisam pročitao/la pažljivo, greška u računu, nisam stigao/la).

Posle mesec dana videćeš obrazac. Možda stalno grešiš u znaku, ili stalno preskačeš reč „ne”. Kada znaš svoj obrazac, znaš i na šta da paziš na ispitu. Pred jun, sveska grešaka je materijal koji vredi ponoviti više od bilo koje zbirke.

Kratak podsetnik

• Pročitaj pitanje dva puta, podvuci ključne reči.
• Konačne odgovore piši hemijskom olovkom, bez prepravljanja.
• Radi u dva kruga i ostavi vreme za proveru.
• Računaj bez digitrona i proveravaj rezultat.
• Ne ostavljaj prazne zadatke.
• Vodi svesku grešaka.